Број 565
16.04.2014.
Најуспешнија предузећа у Србији

Остварили добит и запошљавали

Актуелно : 30.11.2011.
„Нафтна индустрија Србије“ је са добити од 16,5 милијарди динара, најуспешније предузеће у Србији у прошлој години , према листи Бизнис топ 2010/11 магазина „Бизнис и финансије“
Остварили добит и запошљавали

Листа најуспешнијих предузећа, коју по седми пут издаје часопис „Бизнис и финансије“ формирана је на бази завршних рачуна предузећа за 2010. годину према листи Агенције за привредне регистре.

Нафтна индустрија Србије“ је са добити од 16,5 милијарди динара, најуспешније предузеће у Србији у прошлој години. На другом месту је „Телеком Србија“ са 15,8 милијарди динара, „Таркет“ из Бачке Паланке са 4,2 милијарде динара и „Тигар“ из Пирота са 3,3 милијарде динара добити.

Највећи приход у прошлој години остварила је „Нафтна индустрија Србије“ (НИС) -169,5 милијарди динара, „Електропривреда Србије“(ЕПС) забележила је приход од 100,4 милијарди, „Телеком Србија“ 86 милијарди, „US Steel“ 80,7, „Делта Макси“ 76,4 милијарде и „Србијагас“ из Новог Сада, 74,2 милијарде динара.

По консолидованој добити, на првом месту је ЈП ПТТ Србија са 25,3 милијарде динара, затим следе „Телеком Србија“ и „Нафтна индустрија Србије“ са по 17 милијарди динара, четврти је „Таркет“ из Бачке Паланке, а на петом и шестом месту су две компаније из Новог Сада ИМ „Матијевић“ (3,065 милијарди) и „Суноко“ (2,8 милијарди динара).

Снажни инфлаторни притисци, слабљење домаће валуте, и недостатак страних директних инвестиција негативно су утицали на пословање предузећа, која су ипак забележила нешто боље резултате у односу на претходну годину. Покретачи раста били су извозници, па је смањена диспропорција између размењивог и неразмењивог сектора привреде, али су оба пословала са губитком.

Анализа 100 најуспешнијих предузећа у Србији у периоду од 2005. до 1010. године показује да су она повећала број запослених за 43.000 радника док је у привреди дошло до смањења за 117.000 запослених. Укупан приход успешних у том периоду повећан је за 2,1 пута, а у привреди за свега 16,7%. Добит је повећана за 50%, према 11,6 % у привреди. Повећање доње граничне вредности (најниже вредности добити 100 најуспешнијих) са 1 милион евра у 2005. порасло је на 2 милиона евра у 2010. години.

Глобални поремећаји, ма колико били интензивни, представљају знатно слабији реметилачки фактор од аутохтоне кризе, чији је корен деиндустријализација Србије. Економски гледано, индустрија данас остварује само четвртину производње, коју би имала да је којим случајем избегнут дисконтинуитет деведесетих. Укупно акумулирана штета током претходних двадесет година је два пута већа од онога што је индустрија у том периоду произвела. Овакво стање индустрије има врло негативан утицај на укупни развој Србије и основни је извор великог буџетског дефицита, спољнотрговинског дебаланса и незадовољства грађана, произилази из дубинске анализе индустријског сектора коју је за часопис „Бизнис и финансије“ припремио Петар Петровић, професор Машинског факултета у Београду и председник Одбора за Националне технолошке платформе Србије.

Један од кључних проблема у пословању предузећа је слаба обученост радне снаге. У анкети коју је спровео овај часопис директори предузећа навели су да им константно недостају кадрови са техничких факултета: технолози, рударски техничари, процесни инжењери, али и месари, трговци, пекари и кувари. Иако оваквих профила има на евиденцији Националне службе за запошљавање, они из школа и са факултета излазе са недовољним практичним знањима и нису у стању да одговоре потребама компанија. Због тога многа предузећа тесно сарађују са са средњим стручним школама и отварају своје погоне студентима да би у том процесу одабрала перспективне кандидате за посао. Поред недостатка у образовном систему, све је евидентнији проблем образовања и васпитања младих у породици, сматрају анкетирани менаџери. Они сугеришу да би децу више требало подстицати у развоју писмености и интелектуалне радозналости, као основе за успешно укључење у друштво и даље професионално усавршавање које у успешним компанијама траје током целог радног века.


СМЦ

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
ИЗДВАЈАМО

Под теретом стереотипа

Иако је последњих година доста учињено на плану побољшања положаја ромске заједнице, Роми и даље представљају најдискриминисанију ...

Анкета послодавца 2014

Истраживање ће показати у којим секторима се стварају нова радна места, као и које вештине и компетенције послодавци очекују од ...

У два правца

Реформа мора започети, а тек последња мера, уколико све друге буду исцрпљене, биће једнократно смањење пензија ...

Економско оснажовање жена

Предузетнице из Новог Пазара, Рашке, Лесковца, Прокупља, Сурдулице, Блаца и Врања, које се баве производњом одеће, печурака и накита ...

Успостављање дугорочног бизниса

Према новој извозној стратегији Чешке, Србија је на листи 12 приоритетних земаља за унапређење трговине ...