Минус опасан по здравље
Због екстремних хладноћа и снега у Србији је протекле недеље проглашена ванредна ситуација. У градовима Србије ситуација је много боља него у руралним подручјима, свакодневни живот одвија се теже него обично, али релативо нормално у условима непогоде. Главне улице у Београду углавном су очишћене, док су споредне непроходне, а посебан проблем су паркинзи под снегом због којих се у саобраћају стварају гужве јер возаћи круже тражећи место где би оставили аутомобил.
Управа за безбедност и здравље на раду Србије протекле недеље је упозорила послодавце да организују посао тако да избегну рад на отвореном, јер би то могло да изазове оштећење здравља запослених. У "ванредној ситуацији" иначе нема посебних одредби за послодавце.
У складу с прописима о безбедности и здрављу на раду, послодавци су дужни да предузму све превентивне мере, а нарочито организационе и техничке, с посебном обавезом да запосленима дају одговарајућа средства и опрему за личну заштиту на раду, пише Бета.
Запослени у складу са наведеним прописима могу и да одбију да раде ако им због необезбеђених и неодговарајућих средстава и опреме за личну заштиту на раду, прети непосредна опасност по здравље, истиче се у саопштењу Управе за безбедност и здравље на раду.
Како се наводи, Србија позитивним прописима нема дефинисану минималну спољну температуру, као земље ЕУ, при којој би се морао обуставити рад запослених који су изложени штетном утицају те температуре.
Рад при ниским температурама подразумева прилагођавање режима рада и организацију рада у току радног времена, прерасподелу радног времена, паузе за одмор, обезбеђивање просторија за загревање, заклона, као и довољне количине топлих напитака. Како ће се послодавци иначе понашати у време када је званично проглашена "ванредна ситуација" зависи од њих самих. Закон о раду не садржи посебне одредбе по питању права, обавеза и одговорности запослених и поступања послодаваца у случају проглашења ванредне ситуације, али би сваки послодавац требало да процени да ли ће се рад наставити у уобичајеном или смањеном обиму и да ли има потребе да се прекине са обављањем делатности, саопштено је из Министарства рада и социјалне политике.
При доношењу одлуке, послодавац треба да има у виду општу проходност путева и могућност да запослени, у зависности од места свог пребивалишта, дођу до посла, као и стање у погледу снадбевања електричном енергијом и енергентима да би се обезбедило безбедно организовање рада и боравка запослених у радном простору.
Шеф одсека за социјални дијалог у том министарству Рајка Вукомановић казала је Тањугу да су права и обавезе привредних друштава и запослених и других грађана у случају ванредних ситуација дефинисани Законом о ванредним ситуацијама.
Она је додала да уколико не постоје конкретне одлуке надлежних органа и штабова за ванредне ситуације, у складу са Законом о ванредним ситуацијама, Министарство рада препоручује да би сваки послодавац појединачно требало да процени да ли се рад у привредном друштву наставља у уобичајеном или смањеном обиму и да ли има потребе да се прекине обављање делатности. "При предузимању мера, послодавац треба да води рачуна о рационализацији организације процеса рада и евентуалним губицима које би имали у случају обуставе рада. Поред тога, требало би да предузме адекватне мере за чишћење круга и пословног простора послодавца", казала је Вукомановић.
Такође је додала да би одлука послодавца о прекиду рада била оправдана у случају објективне немогућности доласка на посао већег броја запослених, чиме се онемогућава нормално одвијање процеса рада, односно ако би трошкови рада у таквим условима били већи од трошкова проузрокованих прекидом рада.
"На који начин ће се изгубљени часови рада надокнадити, одлучује послодавац, а то може бити прерасподела радног времена или доношењем одлуке о прекиду рада и плаћеном одсуству запослених по том основу", казала је она.
Уколико се процес рада одвија са смањеним обимом, мишљења смо да би послодавци при одабиру запослених који су дужни да долазе на посао, треба да заштити запослене труднице, инвалиде или старије запослене, као и оне са удаљеним местом пребивалишта, навела је Вукомановић.
Управа за безбедност и здравље на раду при Министарству рада и социјалне политике саопштила је да су послодавци, због ниских температура и снежних падавина, у обавези да организацију рада спроведу тако да се избегне обављање послова на отвореном који би могли да изазову оштећење здравља запослених.
Како је наведено, позитивним прописима Србија нема дефинисану минималну спољну температуру, као и земље ЕУ, при којој би се морао обуставити рад запослених који су изложени штетном утицају те температуре.
А.Б.
