Број 566
23.04.2014.
Питајте НСЗ

Право задругара на здравствено и социјално осигурање

Питајте НСЗ : 13.07.2011.
Право задругара на здравствено и социјално осигурање

Да ли радник који је дужи период запослен преко омладинске задруге остварује право на здравствено и социјално осигурање?

Одредбом члана 198 Закона о раду дата је могућност послодавцу да може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге и које није старије од 30 година.

Послодавац може радно да ангажује задругара омладинске, односно студентске задруге, под условом да има упут од задруге за рад код послодавца или се закључује уговор између задруге и послодавца којим се утврђују обавезе, права и услови рада члана задруге.

Послодавац и задруга самостално се опредељуjу да ли ће пре упућивања омладинца на рад код послодавца закључити уговор или ће задруга само дати упут. Без обзира који је акт основ за радно ангажовање, исти мора да садржи основне елементе: обавезе и права послодавца и задругара и услове рада које је послодавац дужан да обезбеди задругару за време радног ангажовања.
Лица која обављаjу привремене и повремене послове преко омладинске или студентске задруге имају право на осигурање за случај повреде на раду и професионалног обољења, односно права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу - члан 4, став 1, тачка 2 Закона о пензијском и инвалидском осигурању и члан 8, став 1, тачка 11 Закона о здравственом осигурању. Уколико дође до повреде или инвалидности, ова лица могу остварити права која припадају осигуранику по основу преостале радне способности, а по основу телесног оштећења право на новчану накнаду.

Основицу на коју се плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање чини уговорена накнада по стопи од 4% за ПИО и 2% за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалног обољења (за студенте и лица на школовању до 26 година старости).

За лица која нису на школовању или су старија од 26 година, плаћају се пуни доприноси за ПИО - 22% и здравство - 12,30% и незапосленост - 1,5%, од сваке уговорене бруто основице, а време проведено на раду им се рачуна у пензијски стаж.

Из наведеног саветујемо да се обратите инспекцији рада.

Да ли НСЗ рефундира трошкове лекарског прегледа за програм хранитељства?

НСЗ рефундира трошкове лекарског прегледа приликом заснивања радног односа лица са евиденције незапослених за које је Служба посредовала. Такође, трошкови се рефундирају и за лица која су укључена у неку од активних мера запошљавања (Прва шанса, јавни радови, обуке и друго). У вашем случају, најбоље је обратити се центру за социјални рад.

Да ли се прекидом радног стажа сматра време од истека новчане накнаде (13. априла 2007) до званичног пријема у нови радни однос (20. априла 2007). Иако сам засновао радни однос 13. априла, послодавац ме је пријавио тек 20. априла, односно 7 дана касније. Сада постоји могућност да поново постанем технолошки вишак, па ме занима да ли ће тај прекид, уколико се тако сматра, утицати на трајање новчане накнаде. Имам 38 година радног стажа.

Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописана је дужина исплатног периода новчане накнаде, зависно од дужине стажа осигурања. Период осигурања доказује се пријавама и одјавама на обавезно социјално осигурање.

Иако из вашег питања нисмо у могућности са сигурношћу да утврдимо, претпостављамо да сте и уговор о раду закључили почев од 20.04.2007. године, односно да вам је са истим датумом уписан почетак радног односа у радну књижицу и извршена пријава на осигурање, па указујемо да је једино од тог датума могуће рачунати и период проведен у радном односу, односно осигурању. Период од 13.04. до 19.04.2007. године није могуће третирати као период у осигурању, односно исти се неће узети у обзир ни приликом признавања права на новчану нанаду.

Преко програма ''Прва шанса'' волонтирала сам три месеца, а затим засновала радни однос у својству приправника, у ком статусу сам и сада. Интересује ме када по закону имам право на годишњи одмор?

Одредбом члана 68. Закона о раду прописано је да запослени који први пут заснива радни однос стиче право да користи годишњи одмор (у пуном трајању) после шест месеци непрекидног рада. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању. Запослени који су засновали радни однос на одређено време имају сва права из радног односа као и запослени који су засновали радни однос на неодређено време. У календарској години у којој нема шест месеци рада запослени има право на сразмерни део одмора. Запослени не може да се одрекне годишњег одмора, нити му се то право може ускратити.

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
ИЗДВАЈАМО

Здрава радна места

Стрес у вези са радом је проблем на нивоу организације, па је потребно да се на исти начин и превазиђе ...

Програмирање-по диктату новог доба

Увек ће постојати потреба за људима који умеју да решавају проблеме, али имају и креативну црту ...

Дигитална академија

Пројекат ће бити настављен 8. маја, у Новом Саду, где ће још 75 младих са евиденције незапослених бити укључено у курсеве ИТ технологија ...

Феминизација послова

Управа за родну равноправност спровела истраживање са циљем да се формулишу препоруке и смернице за даљи рад у овој области ...

Најбољи брендови Србије

„Металац“ и „Плазма“ су најбољи брендови у Србији у претходних 10 година, саопштено је на свечаности проглашења победника 10. акције "Најбоље из Србије" ...